Ideja projekta koji će poneti naziv „Zec koji je pojeo muzej“ začeta je 1999. godine tokom izložbe i performansa „Odlazak u belo“ Nikole Džafa.
Zec koji je pojeo muzej je umetnički projekat Nikole Džafa koji je nastao na osnovu njegovih ranijih radova u kojima se pojavljuje motiv zeca: „Art vrt“ u Reksu (1994); scenografija za predstavu "Zli dusi" u CZKD (1995); "U kom grmu leži zec" (1997), „Odlazak u belo“ (1999). Ovoj izložbi prethodio je poziv znancima da kreativno odgovore na pitanje „U kom grmu leži zec?“, s napomenom da će radovi biti prikazani u čast crnog zeca Kunenea Mandindija. Od dobijenih crteža, grafika, kolaža i drugog materijala nastaje Knjiga „Zec koji je pojeo muzej”, nazvana po istoimenom crtežu-donaciji Miroljuba Filipovića Filimira, a izvestan broj poklona – predmeti u obliku zeca – autor čuva u svom ateljeu u Petrovaradinu. Projektu se priključuje Vesna Grginčević. Od prvobitne kolekcije, nabavkama autora i prilozima darodavaca, zbirka se vremenom uvećava i raste do ideje o Muzeju.

Prvi put Muzej izlazi u javnost 2. septembra 2006. na 12. bijenalu umetnosti u Pančevu, što se smatra datumom njegovog osnivanja. Naziv knjige „Zec koji je pojeo muzej” spontano se usvaja i kao naziv Muzeja. Segmenti Muzeja prikazuju se i na drugim izložbama. Godine 2009. načinjen je pokušaj udruživanja privatnog preduzetništva i umetnosti i Muzej odlazi na Zekin salaš u Krčedin. Posle godinu dana pokazale su se sve manjkavosti ovakve ideje i „Zec koji je pojeo muzej” vraća se u Petrovaradin.

Kolekcija trenutno broji oko 1500 predmeta koji su grupisani u deset zbirki, ali Muzej se ne zaustavlja na tome. Temi zeca pristupa se sveobuhvatno: posredstvom umetnosti (likovna, film, muzika, književnost), egzaktnih nauka (biologija, matematika, istorija), razvijanjem ekološke svesti ali i društvenim angažmanom kojim se ukazuje na sve mane i bolesti društva, projekat je mali doprinos lepšem i kvalitetnijem životu, maštovitosti, vedrini i napretku u svakom smislu.

„Zec koji je pojeo muzej” i dalje traži stalno mesto boravka.